МОЈ САН
руке твоје, како милују моју несигурност.
Жељела сам будућност неку тишу
и очи које чувају мој поглед...
Сањала сам музику нашег уточишта,
идилу твојих прича.
Знала сам да не значе ништа,
али сам вјеровала!
Сањала сам топлину твога лица
и мирис вечерње шетње.
...далеки зов улица...
када бисмо се вољели.
Сањала са окус наше среће,
слушала како облаци пјевају...
Како се сваким пољупцем рађа прољеће,
а ми смо заљубљени!
Онда се тихо пробудим
пуна лепршавог задовољства,
и самој се себи чудим,
јер ми снови значе више од тебе!
A. Ш.